Šta Je Poliester?

Kada pomislim na poliester, slike koje mi padaju na pamet su svetla snažna i jeftina odeća brendova brze mode. Kažu da je to neodrživa tkanina i da je treba izbegavati gde je to moguće, ali od čega je zapravo napravljena i šta je čini tako lošom za životnu sredinu? Važno je znati činjenice koje stoje iza tkanina kako bismo mogli napraviti informisanije izbore prilikom kupovine, pa hajde da saznamo više o poliesteru!

NAUKA IZA FABRIKE

Poliester je hemijski termin koji se može razložiti na poli (mnogo) i ester (osnovno organsko hemijsko jedinjenje). Glavni sastojak koji se koristi u proizvodnji poliestera je etilen, koji se dobija iz nafte. U ovom procesu, etilen je polimer, hemijski gradivni blok poliestera, a hemijski proces koji proizvodi gotov poliester naziva se "polimerizacija".

Sintetička vlakna dobijena iz uglja, vazduha, vode i nafte, poliesterska vlakna nastaju hemijskom reakcijom između kiseline i alkohola. U ovoj reakciji, dvije ili više molekula kombiniraju se kako bi napravile veliku molekulu čija se struktura ponavlja cijelom svojom dužinom. Poliesterska vlakna mogu formirati vrlo duge molekule koji su vrlo stabilni i jaki.

KRATKA ISTORIJA POLIESTERA

Wallace Hume Carothers bio je američki hemičar, izumitelj i vođa organske hemije u DuPontu, američkoj hemijskoj kompaniji. Tokom sredine 1930-ih Carothers je otkrio da može stvoriti vlakna miješanjem karboksilnih kiselina i alkohola, te je "nabasao" na najlon, koji je i danas popularna tkanina. Godine 1939. dvojica britanskih naučnika, W.K. Birtwhistle i C.G. Ritchie nastavili su rad Carothersa i do 1941. godine razvijeno je prvo poliestersko vlakno, nazvano Terylene. DuPont je otkupio prava od dvojice naučnika i kasnije došao do vlastitog poliesterskog vlakna zvanog Dacron.

Za razliku od prirodnih tkanina poput vune i pamuka, poliester je stvoren iz naučnih istraživanja i u skladu s tim se prodavao. Najavljen američkoj javnosti 1951. godine, glavna prodajna tačka poliestera bila je da se može "nositi 68 dana bez peglanja, a i dalje izgledati reprezentativno". Ovo je imalo ogromnu privlačnost ženama, koje su u to vreme bile primarne domaćice, što je dovelo do rastuće popularnosti tkanine.

Poliester je sada najčešće korišćena vlakna na svetu, čineći otprilike polovinu ukupnog tržišta vlakana i oko 80% sintetičkih vlakana, prema izveštaju Textile Exchange Preferred Fiber Materials za 2017. godinu. U 2016. godini proizvodnja poliesterskih vlakana procijenjena je na 52 miliona metričkih tona.

GDE SE NALAZI POLIESTER?

Poliester se koristi u proizvodnji mnogih proizvoda, uključujući odeću, kućni nameštaj, industrijske tkanine i električnu izolaciju. Poliester je lagan, jak i lako obojen, može se tkati ili pleti i lako se meša sa drugim vlaknima. U modi poliester je neverovatno svestrana tkanina koja se može koristiti za pravljenje bilo čega, od aktivne odeće do venčanice.

Drugi oblik poliestera koji se koristi u modi su poli-mešavine. Izvorno, ovo se odnosilo na kombinovanje dva ili više različitih poli materijala za izradu zasebnog materijala, ali se sada obično koristi za mešanje poliesterskih vlakana i prirodnih. Polipamuk, lanene mešavine i terrycot (mešavina terilena i pamuka) su uobičajene poli-mešavine koje se koriste u modi.

ŠTA ČINI POLIESTER NEODRŽIVIM?

Iako je poliester sintetičko vlakno, njegove sirovine su tehnički prirodne. Većina poliestera je napravljena od nafte, neobnovljivog resursa koji intenzivno koristi ugljenik. Nafta, poznata i kao sirova nafta i nafta, je prirodna žućkasto-crna tečnost koja se nalazi u geološkim formacijama ispod Zemljine površine. Trenutno koristimo naftu mnogo brže nego što se može proizvesti u prirodi, a neka predviđanja sugerišu da ćemo do 2030. godine dostići maksimalnu ekstrakciju. Prema novom izveštaju o ekonomiji tekstila za 2017. godinu, proizvodnja vlakana na bazi plastike za tekstil troši oko 342 miliona barela nafte svake godine.

Poliester se često smatra održivijim sa stanovišta brige o potrošačima, jer poliesterska odeća traje veoma dugo i zahteva manje vode, energije i toplote za pranje. Ali pošto je tkanina dizajnirana da traje toliko dugo, potrebno je više od 200 godina da se razgradi. Iako to ne bi bio toliki problem ako bismo mogli da garantujemo da se odeća ne baca, oko 85 odsto svih tekstila bačenih u SAD, oko 13 miliona tona u 2017. godini, ili se baca na deponije ili spaljuje.

Tokom životnog ciklusa poliesterskog proizvoda, postoje implikacije na životnu sredinu. Na primer, stotine hiljada mikrovlakana se ispušta u otpadne vode kada peremo sintetičku i prirodnu odeću. Porota još uvijek ne zna koliko su štetna prirodna mikrovlakna, ali sada znamo da plastična mikrovlakna unose morski život, životinje, pa čak i ljudi. Svaki ciklus mašine za pranje veša mogao bi da oslobodi više od 700.000 mikroskopskih plastičnih vlakana u životnu sredinu. Iako puni obim i uticaj ove mikroplastike još uvek nisu jasni, jasno je da je problem široko rasprostranjen (mikroplastika je pronađena širom sveta) i može imati štetan uticaj na zdravlje biljaka, životinja i ljudi.

Ograničenja reciklaže su još jedan faktor koji čini poliestersku odeću neodrživom. Većina poliestera koji se trenutno koristi u odeći je devičanski poliester, a iako postoje opcije reciklaže polovne odeće, manje od 1% prikupljenog tekstila se reciklira nazad u odeću ili tekstilnu upotrebu. Većina recikliranog poliestera koji trenutno koriste vodeći modni brendovi dolazi od plastičnih boca, a ne stare odeće. Pored toga, većina proizvedenog poliestera koristi se u poli-mešavinama, a ne u 100% poliesterskoj tkanini, a još je teže reciklirati poli-mešavine. Čak ni majica sastavljena od 99% pamuka i 1% poliestera ne bi bila sačuvana sa deponije. Međutim, kompanije kao što je švedska šumarska zadruga, Södra, razvijaju procese odvajanja poliestera od pamuka.

POLIESTER ZA ŽENE KOJE NOSE HIDŽAB

Poliester koji se koristi za odjeću koju nose muslimanke obično spada u kategoriju poliesterskih tkanina koje su mekane na dodir i fleksibilnog su karaktera.

Takav materijal je vrlo prikladan za odjeću, jer ima dobre karakteristike trajnosti, sprječava habanje i zadržava boju.

Muslimanske žene često odabiru poliestersku odjeću iz više razloga.

Tekstilni materijali koji se koriste za ovu vrstu odjeće su obično vrlo udobni i jednostavni za nošenje, jer omogućavaju lako kretanje i dišu.

Nadalje, ovi materijali obično su lagani, što je jedna od očiglednih prednosti poliesterskih odjevnih predmeta.

Važan je i izgled poliesterskih tkanina, jer često imaju sjaj koji daje dojam da materijal ima svilenu strukturu. Ovaj estetski element pomaže odjeći izgledati elegantno i atraktivno, što je važno pri odabiru odjeće za posebne prigode.

Poliesterski materijali su često otporni na oštećenja, lako se peru i brzo suši. To čini ovu vrstu odjeće vrlo prikladnom za svakodnevno nošenje, posebno u vrućim klimatskim uvjetima.

Kada je riječ o dizajnu, poliesterska odjeća za muslimanke obično ima jednostavne, ali elegantne i propisne modele. Često se koriste arapski krojevi ili tradicionalni uzorci islamske umjetnosti, što ove komade čini prepoznatljivima i simboličnima. Cilj je napraviti odjeću koja je skladna s vjerskim propisima.

Uz to, poliesterska odjeća za muslimanke se obično proizvodi u različitim bojama kako bi se odgovaralo raznim prigodama. Uz tradicionalnu bijelu ili crnu odjeću, postoje i drugi tonovi koji se koriste za proljetne i ljetne kolekcije. Sve u svemu, poliesterska odjeća koju nose muslimanke ima niz prednosti koje ju čine vrlo popularnom izborom. Udobnost, izdržljivost, estetski izgled i kulturna simbolika samo su neke od karakteristika koje čine ovu vrstu odjeće tako traženom.